Plesni klub ''Domingo''

Latino-američki plesovi

Od 1955. godine na amaterskim evropskim prvenstvima, a od 1960. godine na svetskim prvenstvima u pocetku su prikazivana cetiri plesa: Samba, Rumba, Cha-Cha-Cha i Paso Doble. Uglavnom su ih osvajali francuski parovi. O pripadnosti Rumbe i Tanga bila su razlicita misljenja. Rumbu su cesto spominjali kao sesti standardni ples, a Tango su zbog svojih latino-americkih korena ubrajali u latino-americke plesove, kao cetvrti ples. Tek je 1961. godine odluceno da ce se Tango plesati kao peti ples u standardnim plesovima. Istovremeno je Rumba dobila svoje mesto pored Cha-Cha-Cha, Sambe i Paso Doble-a, kao cetvrti latino-americki ples. Jive je tek 1968. godine dobio mesto kao peti ples u takmicarskoj grupi latino-americkih plesova i priznanje od strane Svetskog Saveza amaterskih plesaca. Krajem 50-ih godina XX veka, latino-americki plesovi su usli u programe plesnih skola, a mladi su masovno pohadjali plesne skole. S tehnikom latino-americkih plesova bavili su se i Englezi koji su postavili temelje i danas vazece tehnike. Knjiga Waltera Lairda The Technique of Latin American Dancing, izdata 1964. godine, postala je i ostala temelj latino-americkih plesova.

Danas poznatu formu Paso Doble-a stilizovali su tadasnji francuski plesni ucitelji i plesaci. Na danasnjim plesnim takmicenjima plesni parovi plesu Sambu, Cha-Cha-Cha, Rumbu, Paso Doble i Jive, vec od davne 1968. godine.

Ono sto smatramo jako vaznim jeste to da se  karakter plesa mora pokazati, otplesati, odglumiti sa maksimalno pravilnom tehnikom. Bez karaktera, ples je mrtav... bez tehnike gubi se brzina, jacina pokreta...

Samba

Samba je grupno ime vise plesnih formi koje su crni robovi sa sobom prenosili iz svoje domovine Konga, Sudana i Angole tokom proteklih vekova u novu zemlju Brazil. U to vreme ovaj ples je bio jako popularan, a nosio je ime “Semba” sto oznacava tipicno kretanje kukova. Kod bantu naroda ekstazni ples je bio srediste i osnovna karakteristika verskih (kultnih) proslava. Ova africka plesna kultura se rasirila i na obalama Brazila, a ples su udomili i Rio, Sao Paolo, Pernambuco, Bahia i Maranhao.

Pored tog plesnog izraza, popularan je bio i ples u krugu. U sredistu kruga je plesao jedan plesac ili par. Ove plesove Brazilci su nazivali Batuque, Lundu ili Samba. Najpopularniji ples po krugu bio je “Samba de moro”, sto mozemo smatrati prethodnikom moderne Sambe. Muzika Sambe proizilazi iz verske (kultne) muzike drevne Afrike. Glavni instrumenti (bubnjevi, zvona) su uglavnom africkog porekla. Brza i zivahna muzika podsticala je plesno kretanje. Tokom plesa parovi obracaju paznju ne samo na kretanje napred po prostoru, nego i na ozivljavanje takozvanog Bounce-kretanja. Ovo kretanje nastaje savijanjem zglobova i kolena.

Danas Samba gospodari u brazilskom muzickom zivotu. Svake godine u cast svetski poznatom karnevalu u Riu, radjaju se nove Samba melodije. Nama je na ovim prostorima odlazak na Karneval skupa zabava, ali atmosfera u Riu je neopisiva. Nazalost, ovakva manifestacija ima i svoju tamnu stranu. Kada povorka od vise stotina hiljada ljudi krene ni kamen na kamenu ne ostaje, dogadja se da ljudi jednostavno budu pregaženi.

Godine 1910. iz Brazila u Evropu stigao je ples pod imenom Maxixe, gde je se plesni par vrlo tesno pripijao, ali ples nije imao veceg uspeha. U takmicarskim krugovima ovaj brazilski ples ponovno se pojavljuje 1924. i 1925. godine pod imenom Samba. Samba je tek posle II Svetskog rata uvrstena na stalni repertoar plesnih orkestara. Jedan jako pojednostavljen oblik Sambe (1948/49. godine) postaje vrlo popularan.

Samba je izborila svoje mesto na plesnom parketu svojom lakocom i bezbriznoscu. Plesaci se jednom vrstom valovitog kretanja u telu krecu po dvorani, a ono proizilazi iz kretanja karlice. U evropsku formu Sambe udomacili su se i elementi kretanja poreklom iz Afrike.

Karakteristike

Karakter: zivahna, ugodna
Kretanje: cik-cak smerovi, ”paradiranje” i kruzenje u prostoru ili u mestu
Takt: 2/4
Tempo: 50 bpm
Naglasak: na drugom taktu
Dizanje i spustanje: Samba bounce akcija
Dinamika: fleksibilno

Interpretacija

Tipicna Samba bounce akcija postize se savijanjem i ispruzanjem kolena i zgloba noge. Svako savijanje i ispruzanje traje po 1/2 takta. Stupanj koriscenja bounce-a nije isti u svakoj figure. Neke figure imaju, a neke uopste nemaju tu akciju.

Samba kretanje trebalo bi prikazati “paradiranjem” po krugu u prostoru uz pokazivanje publici, ponekad bez kretanja po prostoru, ostajuci na jednom mestu.

Cha-Cha-Cha

Cha-Cha-Cha je ples koji prosiruje porodicu latino-americkih plesova. Taj ples se uvrstava medju najnovije pojave u razvoju afro-kubanske muzike, isto kao i Mambo, prvobitno je postojala samo muzicka forma. Cha-Cha-Cha je  varijanta Rumbe i Mamba. Relativno brz, plese se na malom prostoru izricito pun ideja i zaigran ples. Kreator Cha-Cha-Cha muzike je jedan muzicar iz Havane, Enrique Jorrin koji je 1953. godine razvio sporiji Mambo-Cha-Cha-Cha iz prebrzo odsviranog Mamba, ali nije stekao pravu slavu tim pokusajem. Mesto “rodjenja” Cha-Cha-Cha je Palladium na Brodwayu u New York-u. Samo ime Cha-Cha-Cha moze se smatrati ritmickim delom muzike sto muzicari razumljivo i jasno “izrazavaju”, a plesaci interpretiraju kroz tri mala koraka.

Chasse se sastoji od tri koraka koje plesemo u osnovnoj formi Cha-Cha-Cha. Moramo obratiti paznju, da sirina koraka ne prelazi sirinu nasih kukova. Chasse mozemo plesati s okretom ili bez, napred, nazad, u stranu ili u mestu. Kao rezultat prenosa tezine na ispruzenu nogu nastaje kretanje kukova za vreme plesa. Vazno je da se svesno ne radi “ubaci zamah” kukova jer nije elegantno. Prirodno kretanje kukova nikad ne izgleda preterano. Kubanska muzika, odnosno ples prvo je osvojio Severnu Ameriku, gde je od 1954. godine postao najomiljeniji ples. Isto tako i Evropa je bila otvorena prema plesovima i muzici latino-americkog porekla i vrlo brzo u vise zemalja Cha-Cha-Cha je postao vrlo popularan (npr. u Nemackoj, 1957. Gerd i Traute Hadrich prv put su prikazali ples na kongresu Drustva plesnih ucitelja Nemacke). Svojim cistim, jasnim ritmom i veselim figurama, mnogobrojnim varijacijama ovaj ples se brzo probio. Karakteristika mu je da se skoro svaka njegova osnovna figura moze preneti u Rumbu. Naravno, mora se paziti da interpretacija prenesenih figura uvek bude u skladu sa karakterom plesa. Tokom plesa, plesni parovi se osecaju slobodnim, karakterise ih dobro raspolozenje i medjusobna ocaranost. Samouvereni, malo se poigravaju s partnerom, a istovremeno i sa gledaocima.

Cha-Cha-Cha je kao i svi ostali latino-americki plesovi 1961. godine uvrsten u takmicarske plesove. Od onda je medju omiljeniim latino-americkim plesovima. Muzika je brza, temperamentna i isprekidana. Zanimljivo je da se Cha-Cha-Cha moze plesati i na disco i pop muziku.

Karakteristike

Karakter: drzak, zivahan, strastven
Kretanje: stacionarno, par se krece u suprotne i iste smerove
Takt: 4/4
Tempo: 30 bpm
Naglasak: na prvom taktu
Dizanje i spustanje: nema
Dinamika: odmereni pokreti, direktan i slobodna kretanja

Interpretacija

U ovom plesu naglasak je na nogama i stopalima. Koreografija ne bi smela dozvoliti previse prostornog kretanja. Velika paznja se mora posvetiti uskladjenosti ritma i pokreta.

Rumba

Rumba je inace grupno ime vise kubanskih plesova. Rec Rumba je vec odavno poznata. Tokom plesa mesaju se liricni sa eroticnim elementima, a sto se muzike tice bogata je afro-kubanskim ritmovima. Iz ovih ritmova razvile su se dve vrste plesova: Habanera u XIX i Modern Rumba u XX veku koje su u bliskom medjusobnom srodstvu. Muzika se svira sporo kao sto je u Evropi kasnije popularna Rumba-Bolero ili u brzem tempu kao u Rumbi-Guaracha i “kubanskoj rumbi”.

Rumba je u Evropu stigla 1930. godine preko New Yorka. Prvi Rumba hit bio je “The peanut wendor” koji je osvojio ceo svet. Prve koreografije izradili su Englezi, a zatim su ih preuzeli Francuzi i Nemci. Izmedju 1931. i 1933. godine Rumba se nije bas probila jer je vecina nije znala plesati. Najcesce su plesali Foxtrot korake dodajuci im kretanje kukova. Novi zalet je dobila nakon 1945. godine zahvaljujuci Francuzima. Zajedno sa njima, Rumbom su se bavili i Englezi. Tokom dva “Rumba-rata” (1956/58. i 1961/63.) raspravljali su o standardizaciji tehnike Rumbe. Suprotstavljale su se tzv. “Cuban style”, koga je izvesni Francuz Pierre razvio iz Mamba u Engleskoj i “Square Rumba”, spori Rumba-Bolero koju je razvio Lucien David u Francuskoj. “Rumba-rat” se zavrsio tako sto je medjunarodni odbor odlucio da se Rumba moze graditi na dva osnovna koraka. Na kraju se prosirio “Cuban Style” s obzirom da su se skoro svi parovi koristili ovim stilom. Danasnje plesne skole se isto koriste ovim stilom.

Ovaj ples karakterise erotska igra, vruce ljubavno takmicenje. U puno figura pokazuje se umetnost zenskog zavodjenja. U medjusobnoj konverzaciji zene i muskarca, zena se dvoumi izmedju predanosti i odbijanja, a muskarac izmedju privlacenja i nezavisnosti. Izraz toga postize se snaznim kretanjem kukova i karlice. U opisima iz XIX veka Rumbu prikazuju kao strastven, zavodljiv ples u kojem se zena trudi zavesti muskarca izazovnim kretanjem kukova. Kretanje kukova je tipican element Rumbe, koje nastaje prenosom tezine na ispruzenu nogu. U interesu kreiranja estetskog i lepog plesa u Rumbu su uneti razliciti jazz elementi.

Od 1964. godine Rumba je priznata kao takmicarski ples i od tada je neizostavni deo latino-americkih plesova.

Karakteristike

Karakter: eroticna, osecajna i strastvena
Kretanje: stacionarno, prostorno, klizanje, tecno s naglascima
Takt: 4/4
Tempo: 27 bpm
Naglasak: na cetvrtom taktu
Dizanje i spustanje: nema
Dinamika: ritmicki pokreti, koraci su jaki i direktni

Interpretacija

Naglasak je na kretanju tela i akciji kukova koje nastaje kontrolisanim prenosom tezine s jedne na drugu nogu. Svaki pokret traje 1/2 takta, a akcija tela pojavljuje se u drugoj polovini takta.

Veliku paznju treba posvetiti dinamici i uskladjenosti ritma i pokreta, da bi proizveli kontinuirano kretanje sa potrebnim kontrastima i osecajnoscu. Telo nikad ne prestaje menjati svoj oblik. Pokreti rukama proizilaze iz sredista tela i rezultat su kretanja tela.

Paznju treba posvetitii prezentaciji stopala, odnosno artikulaciji kretanja. Stopala su stalno u kontaktu sa podom. Partner mora osecajno voditi partnerku rukama i imati na umu ideju o njenom kretanju.

Paso Doble

Paso Doble je poreklom spanski ples. U Spaniji ples se sam po sebi ne prikazuje na plesnom podijumu, a ako da, izvodi se u samostalnoj verziji na pozornici. Paso Doble je poznat vec od 20-ih godina XX veka, kada su ga zvali pantomimom koride (bikoborbe). Danasnja forma je razvijena u Francuskoj gde su ga u pocetku plesali baletski umetnici, a tek kasnije se razvila show i takmicarska varijanta.

Paso Doble prikazuje koridu u kojoj plesac preuzima ulogu toreadora, a plesacica crvenog plasta. Plesac i plesacica se zajedno krecu oko zamisljenog bika, tokom cega izvode Flamenko elemente i stilizovane figure koje podsecaju na borbu u areni.

Osnova plesa je naglaseno postavljanje pete i jastucica stopala i ritmicki putujuci koraci. Jedan od karakteristicnih elementa je Appel, korak koji se plese energicno u mestu na jastucicu stopala, blagim spustanjem kolena. Appel je cesto uvodni korak mnogih figura.

Karakter “Paso” plesaca uveliko odredjuje motiv koride. Od plesaca kao matadora-toreadora ocekuje se skoro preterani ponos, hrabra odlucnost i elegancija, a od plesacice svesna udaljenost, velika fleksibilnost i brzina, sve kao posledica plesacu prepustene uloge vodjenja. Za ovaj ples je potrebna velika koncentracija, “vatra” i prigusena samokontrola. Koraci se izvode zatezanjem cele misicne strukture. Samo se tako moze postici za ovaj ples karakteristicno kratko, brzo kretanje i izvodjenje kontrolisanih poza. Potporna noga je uvek blago savijena.

Od 1959. godine Paso Doble je uvrsten u krug latino-americkih plesova kao cetvrti ples.

Muzika: dostojanstvena, poletna, energicna, ostra koracnica, jasno strukturirana, dva glavna dela sa tacno odredjenim krajevima (frazama).

Karakteristike

Karakter: ponos i dostojanstvo, Spanski sa dodatkom Flamenko koraka
Kretanje: prostorno i progresivno, kruzenje i koracanje, pokreti s plastom
Takt: 2/4
Tempo: 62 bpm
Naglasak: lagani na prvom udarcu
Dizanje i spustanje: ima u nekim figurama
Dinamika: koracanje (koracnica) je cvrsto i direktno

Interpretacija

Naglasava se stalno trodimenzionalno menjanje oblika tela, “zacinjen” Flamenko pokretima uz koriscenje ruke, laktova, zglobova i prstiju. Za kreiranje ispravne interpretacije dinamike, koriste se stopala, tacnije pete. Karakteristicne su linije: Spanish, Press line, dizanja i Flamenko stepovi.

Jive

Jive je medjunarodno priznato ime jednog plesa koji ima vise vrsta medjusobno bliskih afro-americkih predaka. Clanovi ove “porodice” su na pocetku 30-ih godina XX veka Lindy Hop, Blues i Swing. Ove plesove su pratili u 40-im hit plesovi tih vremena, kao sto su Boogie-Woogie, Jitterbug i Beebop, a u 50-im prikljucio im se i Rock and Roll. Karakteristika ovih plesnih formi je jos i u danasnje vreme muzika koja privlaci na ples, koja je ritmickim naglasavanjem privlacila i privlaci mlade i stare podjednako.

Ove plesove su razvijali i koreografski dopunjavali u SAD-u udomacenim slobodnim stilovima, a u Evropu su stigli zahvaljujuci americkim vojnicima. U plesu preovladava slobodan stil kretanja i akrobatski elementi koji su u krugu mladih brzo postali popularni. Nakon rata, glavna muzicka smernica postao je Boogie, ali su sudije trazile jednu umereniju formu da bi tu formu “uklopili” u plesne dvorane. Tako su engleski ucitelji formirali koristeci nesto sporiju muziku elegantni, ali ipak zivahni Jive. Ples je dosta vezan za jedno mesto, a koraci se sastoje u najvecem delu od Rock i Chasse elemenata. Jive je uocljivo zivahan, mladalacki, veseo, temperamentan, ritmicki ples u kojem plesni parovi svojim koracima isticu muzicki naglasak.

Jive je najzivahniji ples medju latino-americkim plesovima. Na takmicenjima, pa i u plesnim skolama uglavnom zacara mlade ljude. Godine 1968. uvrsten je u krug latino-americkih plesova kao peti ples.

Muzika: brza, poletna, temperamentna, ocaravajuca, bezbrizna, vesela...

Karakteristike

Karakter: ritmicki, “kick”-ovi i “flick”-ovi
Kretanje: nije progresivno
Takt: 4/4
Tempo: 44 bpm
Naglasak: na drugom i cetvrtom taktu
Dizanje i spustanje: nema
Dinamika: direktna i lagana kretanja

Interpretacija

Mesaju se stilovi Jitterbuga i Boogie Woogie-a, kick-ovi i flick-ovi i kretanje torza i kukova.